РЕДАКЦИЈА "ГЛАСНИКА СКОЈ-а" ЧЕСТИТА 7. НОВЕМБАР - ДАН ВЕЛИКЕ ОКТОБАРСКЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

ИЗ 30-тог БРОЈА "ГЛАСНИКА СКОЈ-а": ИНТЕРВЈУ СА МАРКОМ ШОВИЋЕМ, СЕКРЕТАРОМ СТУДЕНТСКОГ ФРОНТА

 Специјално за "Гласник СКОЈ-а" интервју је дао Марко Шовић, секретар Студентског фронта

Који су разлози овогодишњих студентских протеста?
Огромно незадовољство студената услед усвојених измена Закона о високом образовању, које представљају даљу пљачку студената. Посебно су проблематичне мере којима се укида могућност буџетски финансираног апсолвентског стажа, који је до сада постојао, као и смањење буџетских квота за мастер студије.

Која је била улога у организовању студентског збора првог октобра и како си задовољан постигнутим?

Збор организован првог октобра имао је кључну улогу. Он је организован од стране Студентског фронта, чиме је у пракси доказано да је СФ иницијатор и предводник студентске борбе. Поред организације штрајкачког одбора и позивања на одговорност других студентских организација, у првом реду СКОНУС-а, збор је прерастао и у симболичну протестну шетњу до Скупштине – тиме је њиме остварено и више него што је очекивано.

Да ли је Студентски фронт отоворен за сарадњу са другим студентским организацијама?

Студентски фронт је отворен за сарадњу са свим студентским организацијама које су спремне да се потврде у прогресивној борби за материјалне интересе студената.
Како гледаш на протест седмог октобра и заједнички наступ на том протесту са СКОНУС-ом?
Сам протест седмог октобра јесте заслуга Студентског фронта и непосредни резултат протеста који је одржан првог октобра. Тек након наше првооктобарске иницијативе, уследио је одговор представника СКОНУС-а који су тада изразили жељу да се заједнички наступи на протесту седмог октобра. Иако је било очигледно да СКОНУС на сваки начин покушава да избегне протест 15-ог. који је већ био заказан, и да заправо има намеру да пасивизира студентску борбу, Студентски фронт је прихватио заједнички излазак на протест, не само због студентског јединства већ и због чињенице да се у овом тренутку једино преко СКОНУС-а може извршити озбиљан притисак на Министарство просвете.

Која је улога Студентског фронта у блокади Филозофског Факултета и Факзултета политичких наука и да ли такав вид борбе Студентски фронт подржава?

Студентски фронт подржава сваку борбу за материјалне интересе студената, а блокаде институција које студенте пљачкају су сасвим легитиман метод штрајка. СФ је имао непосредну и посредну улогу у блокадама факултета. Са једне стране, наши активисти су активно доприносили блокади, а са друге, протестне шетње и блокаде су се узајамно подупирале и заједно представљале интегрални део овогодишњег студентског покрета.

Какав је став Студентског фронта према самоорганизовању?
Подржавајући сваку борбу студената, СФ свакако подржава и ону која је резултат „самоорганизовања“. Ипак, мора се имати у виду да нису све форме борбе подједнако успешне. У том смислу „самоорганизовање“ пати од озбиљних недостатака. Пре свега, оно се, као такво, јавља искључиво у кризним ситуацијама – онда када су проблеми актуелни. Када студентски проблеми изгубе на својој актуелности „самоорганизација“ се повлачи и нестаје. „Ad hoc“ организована борба има мање шансе на успех од оне која се води свакодневно. „Самоорганизовани“ покрет, руковођен принципом директне демократије, не може створити чврсту и кохерентну организациону дисциплину рада. Лична одговорност не постоји, већ се увек крије иза одговорности колективитета. Строго узевши, ни сам колективитет не постоји – збор плен и хетерогени агрегат разноразних групација које покушавају да њиме овладају стварајући скривену хијерархију.
Ти и многи други проблеми симптоматични су за овакав начин организовања. Све то може довести до тога да централни проблем постаје „ко се бори“, а да се сама борба и њен циљ остављају у другом плану. Студентски збор је свакако прогресиван начин организације, али он мора имати штрајкачки одбор, који се може позивати на одговорност, као и чврсту везу са организацијом која се бори свакодневно.

Објасни какав је одјек имао на студентски покрет напад фашиста и какав је став студентског фронта по том питању?
Фашистичке групације су у служби крупног капитала и њихова агенда је очигледна – циљ је да образовање остане привилегија богатих. Напади ових инструментализованих банди били су усмерени пре свега на истакнуте активисте и секретаре Студентског фронта. Тиме је у пракси потврђено да владајуће структуре препознају СФ као носиоца студентске борбе, те га стога одређују и као своју главну мету. Напад фашиста имао је за циљ да унесе неизвесност и страх у студентске редове, међутим, он је заправо успео да те редове чвршће збије и јасно подвуче линију да студентска борба има антифашистички карактер. Студентски фронт ће увек бити у првим редовима борбе против фашизма на високошколским установама.

Какву је улогу Студентски фронт имао у организовању студентских демонстрација 15. октобра?
Студентски фронт је имао главну улогу на том величанственом протесту. Демонстрације 15ог, наша организација је најавила већ првог октобра. Студентски фронт се показао дораслим задатку да организује и спроведе највећи студентски протест у последњих неколико година.
Протестном колоном доминирали су препознатљиви црвено-жути транспаренти СФ-а: „Знање није роба“, „Студенти а не клијенти“, „Студенти свих факултета уједините се“ као и велика шеталица – „Није прошао СКОНУС, нису прошли фашисти, неће проћи закон“. Колона је борбено узвикивала пароле: „Студенти и радници, заједно смо најјачи“, „Бандо бружујска“, и „Бесплатно школство“.
Све наведено је јасно одредило карактер протеста, дајући му антифашистичку и класну димензију борбе интелектуалне омладине у савезу са радничком.

Ко је све подржао Студентски Фронт 15. октобра?
Протестну шетњу организовану 15. октобра подржао је Савез Студената Београда и заједнички наступио са СФ-ом. Такође, протесту су се прикључили и самоорганизовани студенти са Филозофског факултета. Поред тога, јавну подршку су пружили и синдикати радника, у првом реду Конфедерација слободних синдиката, као и синдикат Слога, чији је председник Веселиновић лично присуствовао протестној шетњи и обратио се студентима испред Министарства кратким говором.

Како оцењујеш сарадњу Студентског фронта са Савезом Студената Београда?
Сарадња наше две организације се за сада показује продуктивном и протиче у колегијалној и другарској атмосфери. СФ ће настојати да ту сарадњу уздине на вишу разину и заједно са ССБ-ом започне кампање за одбрану државних факутета и борбу за квалитетно образовање – доступно свима.

Са којим синдикатима Студентски фронт сарађује и какаве користи студенти имају од подршке синидката?
Студентски фронт сарађује са већим бројем синдиката радника, како са оним који покривају већи број ресора, тако и са онима који се тичу образовања – у првом реду са синдикатима просветара. Студентско питање није изолован проблем у друштву, већ је уско повезан са другим пољима. Радници су ти од којих се очекује да од смањених плата плаћају све веће школарине, а садашњи статус радника јесте будући статус студента. Савез радника и студената је неопходан и користан по обе стране.

Да ли Студентски фронт сарађује са студентским организацијама ван Србије?
Студентски фронт је препознат у интернационалном студентском покрету као организација која се узорно и доследно бори за материјалне интересе студената. СФ је развио чврсте везе са већим бројем студентских организација у свету, а акценат је на онима из окружења – МАС (Грчка), Искра (Словенија) итд. У наредном периоду планирају се значајни догађаји на пољу интернационалне сарадње – акције солидарности, обележавање значајних датума, као и оснивање „Балканског студентског фронта“.

У ком правцу ће се даља борба Студенстког фронта кретати?
Несумњиво је да је борба током октобра представњала дефанзиву – одбрану студентског стандарда. Оно што мора уследити јесте офанзива – наставак борбе за бесплатно образовање. Наша борба ће бити усмерена на учешће и допринос стварању ширег народног фронта борбе за социјану трансформацију у којој ће образовање бити доступно свима.
 Који су то краткорочни, а који дугорочни циљеви Студенског фронта?
Краткорочно – предстоји нам краћи предах, утврђивање задобијене позиције и регруписање снага, што ће се крунисати првим конгресом Студентског фронта. Дугорочно – покретање широке кампање за одбрану државних факултета и писање новог закона о високом образовању које би било по мери студента и образовање учинило доступним свима без обзира на материјални положај. 

Став Студентског фронта о Болоњи?
Имплементацију „болоње“ у образовни систем у Србији сматрамо штетним кораком уназад у односу на изборено јавно финансирано образовање какво је постојало у СФРЈ. Основни циљ „болоње“ јесте подређивање образовног процеса законима тржишта. Будући да је тржиште променљиво, таква пракса нити гарантује сигурност радног места, нити квалитетно образовање. Будући да је образовање селективно, „болоња“ угрожава не само студенте већ и саму науку.

Какво решење нуди Студентски фронт студентима у Србији?
Бескомпромисну борбу против даље комерцијализације и подређивања високог образовања тржишту применом неолибералне парадигме на образовни систем. Организована, свакодневна борба, чија је стратегија – директни удар на „болоњу“ на челу са студентима, а у савезу са радницима и радничком омладином, који би довео до успостављања система јавно финансираног – бесплатног образовања.

ИЗ 30-тог БРОЈА ГЛАСНИКА СКОЈ-а: О АНАРХО-ФАШИЗМУ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

О анархо-фашизму на Филозофском факултету

Велики успех Студентског фронта (СФ) овог октобра – постајање препознатом и респектабилном студентском организацијом, у коју се има поверења, која се бори до краја, и изводи хиљаде студената на улице, са борбеним и класним паролама – има и своју „мрачну страну“, која је разобличила нека лица и стргла многе маске.

Наиме, на Филозофском факултету, услед великог притиска ситнобуржоаских елемената (којих има много на појединим факултетима, међу којима је и Филозофски) – запатио се анархизам, који је ових година довео до катастрофалних последица и показао своје право лице. Незнатна мањина међу студентима у протесту својски је наметала своје анархистичко-отпадничке анти-социјалне ставове. То се, прво, одразило тако што је збор студената Филозофског факултета одбио да учествује на протесту студената са свих факутета и Универзитета 7. октобра, под изговором да су они посебни и да имају посебне захтеве, да тај протест огранизују СКОНУС (Савез конфедерација Универзитета Србије, званична организација студената, споразумашка и опортунистичка) и Студентски фронт, и да је таква сарадња недопустива, да СФ воде комунисти који хоће да се наметну као вође, а они су против вођа, а пре свега – против свих организација. Они су самоорганизовани, посебни, и не желе да се петљају са глупом студентском масом која излази на улице када их позову СКОНУС и СФ. Студенти Филозофског су се, наравно, оглушили о ту одлуку „збора студената на Филозофском“ и прикључили се протесту 7. октобра. Цела ствар се разобличила и сви изговори су пали онда када су фашисти напали студенте у блокади и секретаре СФ у два наврата.

Овим „анархистима“ је то добро дошло - ако они не могу да се изборе са аргументацијом СФ, која и поред њихових клевета изводи масе на улице, док они седе у просторији од педесет људи и расправљају о „аполитичности“ протеста (и то уз помоћ СФ, која подржава блокаду и чији чланови активно у њој учествују) – има ко би могао, насиљем. Фашисти.
Такође, ови анархистички елементи, чије су клевете на рачун СФ и дезорганизација протеста под видом „самоорганизовања“, добро су дошли фашистима. У пометњи самоорганизовања фашисти су успели да уђу на „збор“, одрже говор у коме су се отворено представили, подржали „самоорганизовање“ и политику „против организација“, и добили аплауз!!! Од разбијача студентског јединства, анархо-отпадници су се срозали у помагаче фашиста. Касније, на „збору“ је одлучено да се протест, који организује Студентски фронт 15. октобра, неће подржати, већ покушати да се преузме!!! Међутим, анархо-фашистичка провокација није прошла. Тај циркус опет су прекинули студенти Филозофског који су у масовном броју подржали величанствени протест 15. октобра.

 Циркус се наставља – не хтевши да осуде фашизам након ових догађаја, под изговорим да не желе да буду проглашени „левичарима“, анархо елементи оставили су отворена врата за фашисте, који су након свега покушали да одрже трибину о „Комунистичким злочинима у Србији“ у оквиру блокаде Филозофског факултета, под претњама да ће блокаду разбити ако се одржавање трибине не дозволи. Енергичном акцијом Студентског фронта и осталих студената антифашиста, фашисти опет нису прошли. Док пишемо ове редове, борба и даље траје - блокада је у току.

 
Баук кружи Универзитетом – баук Студентског фронта. Све силе и силице сјединиле су се у свету хајку против тог баука – Министарство и СКОНУС, фашисти и анархисти, поткупљени полицајци и злонамерна пискарала. Али СФ стално јача – сваким даном има све више подршке и поверења међу студентима, све више пријатеља и савезника.

 
Није прошао СКОНУС, нису прошли фашисти - ЗАКОН НЕЋЕ ПРОЋИ! Живео Студентски фронт!

Кочо Рацин

ИЗ ШТАМПЕ ЈЕ ИЗАШАО 27. БРОЈ "ГЛАСНИКА СКОЈА-а"

ИЗ ШТАМПЕ ЈЕ ИЗАШАО 27. БРОЈ "ГЛАСНИКА СКОЈА-а"

Из штампе је изашао 27. број "Гласника СКОЈ-а. Из садржаја издвајамо: 4. април - Дан студента: Против Болоње, за бесплатно образовање; 75 година Шпанског грађанског рата и још много тога. Позивамо Вас сарађујете, купујете и пропагирате "Гласник СКОЈ-а".

Редакција “Гласника СКОЈ-а” Вас позива да се придружите важном раду на информисању и образовању борбене омладине – пиши нам, пиши о актуелним догађајима који се тичу омладине, о проблемима своје генерације, конкретним проблемима у твојој школи, на твом факултету, на твом радном месту, у твом крају, у твом граду итд. 

Пиши нам на skoj@neobee.net,  или на адресу:  "Гласник СКОЈ-а", ул. Устаничка 17, 11000 Београ.

Из штампе изашао 26-ти број "Гласника СКОЈ-а"

Из штампе изашао 26-ти број "Гласника СКОЈ-а"

 

1. Трећи конгрес СКОЈ-а: "БОРБЕНО-ДОСЛЕДНО-С ОПТИМИЗМОМ"

Трећи конгрес СКОЈ-а означава једну нову етапу у развоју СКОЈ-а , нови и снажни пролетерски продор у правцу револуционарне обнове СКОЈ-а, његове идеолошке и акционе спремности и способности за даљи и извршавање своје историјске мисије - изградње социјализма/комунизма!

2. Први секретар СКОЈ-а, друг Александар Ђенић: МИРА, СЛОБОДЕ И ПРАВДЕ НЕМА БЕЗ УНИШТЕЊА КАПИТАЛИЗМА

На свом 3. Конгресу, одржаном 21. и 22. децембра у Београду, Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) усвојио је нови програм који је у складу са садашњим друштвено историјским околностима. У њему су јасно назначени наши краткорочни и другорочни циљеви. Неки од краткорочних циљева из нашег програма су: борба за бесплатно и свима доступно здравство и образовање, национализација приватизованих предузећа, борба против уласка Србије у империјалистичке савезе ЕУ и НАТО, борба против окупације Косова и Метохије, борба против лихварских институција као што су ММФ и Светска банка, борба против Болоњске декларације, борба против ревизије антифаистичке историје... Наши дугорочни циљеви су борба за социјалистичку алтернативу и комунистичку перспективу. Како би наше циљеве испунили, нама је потребна свакодневна, организована, класна борба у савезу са свим угроженим елементима у друштву. Како би остварили савез са угроженим елементима у друштву, наш задатак је да хватамо везу са масама. Ту првенствено мислим на синдикалне, студентске, антифашистичке, антиимперијалистичке и патриотске организације. Једино на тај начин ћемо моћи да остваримо наше зацртане циљеве – каже у интервјуу за Гласник СКОЈ-а друг Александар Ђенић, новоизабрани први секретар Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ

Из штампе изашао 25-ти број "Гласника СКОЈ-а"

Из штампе изашао 25-ти број "Гласника СКОЈ-а". Централна тема овог броја "Гласника СКОЈ-а" је 30. јун - Дан Партије

Из уводника 25-тог "Гласника СКОЈ-а"

Објављивање 25. јубиларног броја “Гласника СКОЈ-а“ поклапа се са обележавањем 23. годишњице оснивања Нове комунистичке партије Југославије (НКПЈ), што је и разлог да је уводни текст овог броја нашег листа посвећен Дану Партије.

Оснивачки конгрес Новог комунистичког покрета Југославије, како је гласио првобитни назив наше Партије, одржан је 30.јуна 1990. године у Београду у Савезу инжењера и техничара. То име Партија носи све до 1995. године када га мења у Нова комунистичка партија Југославије.

Делегација НКПЈ у фебруару 1991. године борави у посети Москви на позив руковоства КПСС са којом тада успоставља и званичне односе. Након, привременог слома социјализма и распада Совјетског Савеза, 1992. године НКПЈ потписује такозвану „Пјонгјангшку декларацију“ која је промовисала регруписање и наставак борбе за социјализам комунистичких и радничких партија света. Иако делује у условима жестоке антикомунистичке хистерије и јаке медијске блокаде НКПЈ из дана у дан јача своје снаге, нарочито након формирања седишта Партије у улици Немањина 34 у Београду. Успевши да у својим редовима окупи одређени број прогресивних омладинаца и поред тога што је међу омладином антикомунистичка пропаганда у то време била нарочито интензивна, 25. јануара 1992. године Партија оснива свој подмладак, односно обнавља Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), славну предратну и ратну револуционарну организацију младих комуниста угашену 1948. године спајањем са Народном омладином. Партија у марту 1997. године покреће свој лист „Нови комунист“ а омладина децембру 1998. године своје новине „Гласник СКОЈ-а“. 

НКПЈ је угледни члан међународног комунистичког покрета и уз Комунистичку партију Грчке (ККЕ) и Турску комунистичку партију (ТКП) једна од три најзначајније комунистичке партије на Балкану. СКОЈ је једина организација са простора бивше Југославије, која је чланица Светске федерације демократске омладине (WФДY) наследнице некадашње Комунистичке омладинске интернационале.  

У децембру 2011. године Партија и СКОЈ су доживели ненадокнадив губитак након изненадне смрти свог оснивача и првог генералног секретара друга Бранка Китановића, једног од најистакнутијих лидера југословенског и међународног комунистичког покрета. Иако је губитак лидера и активисте попут друга Бранка Китановића немогуће надокнадити, чувајући успомену на његово велико дело и име, НКПЈ и СКОЈ су наставили путем изградње Партије и борбе за обнову социјализма и Југославије организовањем Конференције са снагом конгреса у јануару 2012. године на којој су изабрани нови руководиоци НКПЈ, генерални секретар друг Батрић Мијовић и извршни секретар друг Александар Бањанац. Годину и по дана од смрти свог оснивача и првог генералног секретара друга Бранка Китановића, Партија и СКОЈ бележе нове успехе у свакодневној борби за победу ствари комунизма међу којима треба споменути значајне наступе и учешће активиста Партије и СКОЈ на радничким скуповима и демонстрацијама (попут борбеног обележавања 1.маја и других), руководећа улога у студентским борбама које за циљ имају увођење бесплатног студирања као цивилизацијске тековине стечене током социјалистичке изградње у нашој земљи, интензивно учешће у раду међународног комунистичког покрета , формирање партијске издавачке едиције „Пролеткулт“ која је за кратко време постојања објавила већ две значајне публикације и поновно активирање рада Интернет странице Нове комунистичке партије Југославије.  Уз наду да ћемо следећу годишњицу оснивања НКПЈ дочекати још бројнији и снажнији редакција „Гласника СКОЈ-а“ свим члановима наше организације честита 30. јун – Дан Партије!

 

Из штампе изашао 24-ти број "Гласника СКОЈ-а"

Из штампе изашао 24-ти број "Гласника СКОЈ-а". Централна тема овог броја "Гласника СКОЈ-а" је 9. мај - Дан победе над фашизмом.

 ХИТЛЕРА СУ ЗАУСТАВИЛИ И ПОРАЗИЛИ КОМУНИСТИ

Прошло је тачно 68 година од историјског дана када се црвена пролетерска застава завијорила над Берлином. Тог дана одјекнули су последњи пуцњи Другог светског рата. Пут ка победи над фашизмом био је неизмерно тежак и дуг.  Шест година буктао је ратни пламен на просторима Европе, Азије и Африке, ратни хаос који никада раније није виђен у историји човечанства.

Избијање Другог светског рата био је процес који је трајао скоро читаву једну деценију и коме је главни катализатор била Велика економска криза, која је почела у САД у октобру 1929. године. Она се манифестовала кроз глобални раст незапослености и сиромаштва. Главни узрок оваквог стања била је природа самог капитализма која изазива цикличне економске кризе. најоштрије глобалне конфликте, друштвено-политичке потресе и империјалистичке ратове. Суштина  капитализма се није променила ни до данас претећи да човечанство гурне у нову
кланицу народа.

БЕСМРТАН ПОДВИГ СОВЈЕТСКОГ НАРОДА

Одлучујућу улогу у разбијању најљућег непријатеља човечанства одиграо је несумњиво совјетски народ, његова славна херојска Црвена армија, руковођена лењинском партијом комуниста.  Заиста свет је био импресиониран чврстином, храброшћу и снагом Црвене армије. Сви слободољубиви људи у свету управо су у борби Црвене армије осетили џиновску снагу револуционарног народа, који није само штитио сопствени опстанак, част и слободу, већ и слободу и независност свих народа.

Рат који је фашизам повео против СССР-а био је немилосрдан. Фашистичка неман је у прах и пепео претворила 1710 совјетских градова, преко 70 хиљада села, 32 хиљаде индустријских предузећа, 98 хиљада колхоза и 1876 совхоза. 

Упркос почетним неуспесима на фронту совјетски народ који је Октобра 1917. године збацио окове капиталистичке експлоатације и осетио благодати слободе које доноси социјализам није се могао помирити са никаквим облицима угњетавања и ропства , он је са пуно одлучности и снаге кренуо да до последње капи крви брани своју слободу и Совјетску отаџбину.
Офанзива коју је Црвена армија отпочела сломом нацистичке немани код Москве задивила је цео свет.

Совјетске оружане снаге које су створили Комунистичка партија и Лењин ради одбране социјализма часно су оправдале своју пламениту намену. У годинама Другог светског рата оне не само да су очистиле  од фашистичких освајача своју совјетску домовину већ су и помогле многима народима Европе и Азије да збаце нацистичке окове ропства.

ЈУГОСЛАВИЈА – БАСТИОН ОТПОРА У ФАШИСТИЧКОЈ ТВРЂАВИ

На тлу континенталне Европе НОВЈ, је изузимајући херојску Црвену армију, била најјача чланица Антифашистичке коалиције. Она је била особена по много чему, између осталог и по томе што је поникла у масовном народном устанку с комунистима на челу који је фактички створио други фронт у Европи.

Буржоазија годинама уназад покушава да минимизира руководећу улогу комуниста у херојској антифашистичкој борби у Југославији којој се дивио цео свет. Она истовремено покушава да рехабилитује квислиншке снаге које су срамно служиле окупатору и изгубиле рат.  Покушава се прикрити историјска чињеница да су једини прави патриоти, у току Другог светског рата, на овим просторима били комунисти који су се ставили на чело ослободилачког покрета и народа који није желео да се преда дрском и суровом нацистичком окупатору.

Празник победе над фашизмом остаће један од најсветлијих незаборавних дана у историји човечанства.

Слом фашизма означио је победу прогреса над реакцијом, хуманизма над варварством, победу социјализма над империјализмом. Та победа је отворила пут успону револуционарне борбе радничке класе, невиђеном размаху национално-ослободилачких покрета и краху колонијалног система.  

Ми, комунисти остајемо истрајни у борби против фашизма, за нас 9. мај представља  пример како се против фашизма треба борити, као пример солидарности са читавим прогресивним човечанством које слави победу над највећим злом у историји људске цивилизације које је породио капитализам.

Опширније читајте у новом броју "Гласника СКОЈ-а".

Сви заинтересовани за куповину "Гласника СКОЈ-а" могу да се јаве на број телефона: 064/915-4433  или на мејлове:   int_skoj@yahoo.com и skoj@neobee.net