петак, 7. новембар 2014.
ИЗ 30-тог БРОЈА "ГЛАСНИКА СКОЈ-а": ИНТЕРВЈУ СА МАРКОМ ШОВИЋЕМ, СЕКРЕТАРОМ СТУДЕНТСКОГ ФРОНТА
Специјално за "Гласник СКОЈ-а" интервју је дао Марко Шовић, секретар Студентског фронта
Који су разлози овогодишњих студентских протеста?
Огромно незадовољство студената услед усвојених измена Закона о високом образовању, које представљају даљу пљачку студената. Посебно су проблематичне мере којима се укида могућност буџетски финансираног апсолвентског стажа, који је до сада постојао, као и смањење буџетских квота за мастер студије.
Која је била улога у организовању студентског збора првог октобра и како си задовољан постигнутим?
Збор организован првог октобра имао је кључну улогу. Он је организован од стране Студентског фронта, чиме је у пракси доказано да је СФ иницијатор и предводник студентске борбе. Поред организације штрајкачког одбора и позивања на одговорност других студентских организација, у првом реду СКОНУС-а, збор је прерастао и у симболичну протестну шетњу до Скупштине – тиме је њиме остварено и више него што је очекивано.
Да ли је Студентски фронт отоворен за сарадњу са другим студентским организацијама?
Студентски фронт је отворен за сарадњу са свим студентским организацијама које су спремне да се потврде у прогресивној борби за материјалне интересе студената.
Како гледаш на протест седмог октобра и заједнички наступ на том протесту са СКОНУС-ом?
Сам протест седмог октобра јесте заслуга Студентског фронта и непосредни резултат протеста који је одржан првог октобра. Тек након наше првооктобарске иницијативе, уследио је одговор представника СКОНУС-а који су тада изразили жељу да се заједнички наступи на протесту седмог октобра. Иако је било очигледно да СКОНУС на сваки начин покушава да избегне протест 15-ог. који је већ био заказан, и да заправо има намеру да пасивизира студентску борбу, Студентски фронт је прихватио заједнички излазак на протест, не само због студентског јединства већ и због чињенице да се у овом тренутку једино преко СКОНУС-а може извршити озбиљан притисак на Министарство просвете.
Како гледаш на протест седмог октобра и заједнички наступ на том протесту са СКОНУС-ом?
Сам протест седмог октобра јесте заслуга Студентског фронта и непосредни резултат протеста који је одржан првог октобра. Тек након наше првооктобарске иницијативе, уследио је одговор представника СКОНУС-а који су тада изразили жељу да се заједнички наступи на протесту седмог октобра. Иако је било очигледно да СКОНУС на сваки начин покушава да избегне протест 15-ог. који је већ био заказан, и да заправо има намеру да пасивизира студентску борбу, Студентски фронт је прихватио заједнички излазак на протест, не само због студентског јединства већ и због чињенице да се у овом тренутку једино преко СКОНУС-а може извршити озбиљан притисак на Министарство просвете.
Која је улога Студентског фронта у блокади Филозофског Факултета и Факзултета политичких наука и да ли такав вид борбе Студентски фронт подржава?
Студентски фронт подржава сваку борбу за материјалне интересе студената, а блокаде институција које студенте пљачкају су сасвим легитиман метод штрајка. СФ је имао непосредну и посредну улогу у блокадама факултета. Са једне стране, наши активисти су активно доприносили блокади, а са друге, протестне шетње и блокаде су се узајамно подупирале и заједно представљале интегрални део овогодишњег студентског покрета.
Какав је став Студентског фронта према самоорганизовању?
Подржавајући сваку борбу студената, СФ свакако подржава и ону која је резултат „самоорганизовања“. Ипак, мора се имати у виду да нису све форме борбе подједнако успешне. У том смислу „самоорганизовање“ пати од озбиљних недостатака. Пре свега, оно се, као такво, јавља искључиво у кризним ситуацијама – онда када су проблеми актуелни. Када студентски проблеми изгубе на својој актуелности „самоорганизација“ се повлачи и нестаје. „Ad hoc“ организована борба има мање шансе на успех од оне која се води свакодневно. „Самоорганизовани“ покрет, руковођен принципом директне демократије, не може створити чврсту и кохерентну организациону дисциплину рада. Лична одговорност не постоји, већ се увек крије иза одговорности колективитета. Строго узевши, ни сам колективитет не постоји – збор плен и хетерогени агрегат разноразних групација које покушавају да њиме овладају стварајући скривену хијерархију.
Ти и многи други проблеми симптоматични су за овакав начин организовања. Све то може довести до тога да централни проблем постаје „ко се бори“, а да се сама борба и њен циљ остављају у другом плану. Студентски збор је свакако прогресиван начин организације, али он мора имати штрајкачки одбор, који се може позивати на одговорност, као и чврсту везу са организацијом која се бори свакодневно.
Објасни какав је одјек имао на студентски покрет напад фашиста и какав је став студентског фронта по том питању?
Фашистичке групације су у служби крупног капитала и њихова агенда је очигледна – циљ је да образовање остане привилегија богатих. Напади ових инструментализованих банди били су усмерени пре свега на истакнуте активисте и секретаре Студентског фронта. Тиме је у пракси потврђено да владајуће структуре препознају СФ као носиоца студентске борбе, те га стога одређују и као своју главну мету. Напад фашиста имао је за циљ да унесе неизвесност и страх у студентске редове, међутим, он је заправо успео да те редове чвршће збије и јасно подвуче линију да студентска борба има антифашистички карактер. Студентски фронт ће увек бити у првим редовима борбе против фашизма на високошколским установама.
Какву је улогу Студентски фронт имао у организовању студентских демонстрација 15. октобра?
Студентски фронт је имао главну улогу на том величанственом протесту. Демонстрације 15ог, наша организација је најавила већ првог октобра. Студентски фронт се показао дораслим задатку да организује и спроведе највећи студентски протест у последњих неколико година.
Протестном колоном доминирали су препознатљиви црвено-жути транспаренти СФ-а: „Знање није роба“, „Студенти а не клијенти“, „Студенти свих факултета уједините се“ као и велика шеталица – „Није прошао СКОНУС, нису прошли фашисти, неће проћи закон“. Колона је борбено узвикивала пароле: „Студенти и радници, заједно смо најјачи“, „Бандо бружујска“, и „Бесплатно школство“.
Све наведено је јасно одредило карактер протеста, дајући му антифашистичку и класну димензију борбе интелектуалне омладине у савезу са радничком.
Ко је све подржао Студентски Фронт 15. октобра?
Протестну шетњу организовану 15. октобра подржао је Савез Студената Београда и заједнички наступио са СФ-ом. Такође, протесту су се прикључили и самоорганизовани студенти са Филозофског факултета. Поред тога, јавну подршку су пружили и синдикати радника, у првом реду Конфедерација слободних синдиката, као и синдикат Слога, чији је председник Веселиновић лично присуствовао протестној шетњи и обратио се студентима испред Министарства кратким говором.
Како оцењујеш сарадњу Студентског фронта са Савезом Студената Београда?
Сарадња наше две организације се за сада показује продуктивном и протиче у колегијалној и другарској атмосфери. СФ ће настојати да ту сарадњу уздине на вишу разину и заједно са ССБ-ом започне кампање за одбрану државних факутета и борбу за квалитетно образовање – доступно свима.
Сарадња наше две организације се за сада показује продуктивном и протиче у колегијалној и другарској атмосфери. СФ ће настојати да ту сарадњу уздине на вишу разину и заједно са ССБ-ом започне кампање за одбрану државних факутета и борбу за квалитетно образовање – доступно свима.
Са којим синдикатима Студентски фронт сарађује и какаве користи студенти имају од подршке синидката?
Студентски фронт сарађује са већим бројем синдиката радника, како са оним који покривају већи број ресора, тако и са онима који се тичу образовања – у првом реду са синдикатима просветара. Студентско питање није изолован проблем у друштву, већ је уско повезан са другим пољима. Радници су ти од којих се очекује да од смањених плата плаћају све веће школарине, а садашњи статус радника јесте будући статус студента. Савез радника и студената је неопходан и користан по обе стране.
Да ли Студентски фронт сарађује са студентским организацијама ван Србије?
Студентски фронт је препознат у интернационалном студентском покрету као организација која се узорно и доследно бори за материјалне интересе студената. СФ је развио чврсте везе са већим бројем студентских организација у свету, а акценат је на онима из окружења – МАС (Грчка), Искра (Словенија) итд. У наредном периоду планирају се значајни догађаји на пољу интернационалне сарадње – акције солидарности, обележавање значајних датума, као и оснивање „Балканског студентског фронта“.
У ком правцу ће се даља борба Студенстког фронта кретати?
Несумњиво је да је борба током октобра представњала дефанзиву – одбрану студентског стандарда. Оно што мора уследити јесте офанзива – наставак борбе за бесплатно образовање. Наша борба ће бити усмерена на учешће и допринос стварању ширег народног фронта борбе за социјану трансформацију у којој ће образовање бити доступно свима.
Који су то краткорочни, а који дугорочни циљеви Студенског фронта?
Краткорочно – предстоји нам краћи предах, утврђивање задобијене позиције и регруписање снага, што ће се крунисати првим конгресом Студентског фронта. Дугорочно – покретање широке кампање за одбрану државних факултета и писање новог закона о високом образовању које би било по мери студента и образовање учинило доступним свима без обзира на материјални положај.
Став Студентског фронта о Болоњи?
Имплементацију „болоње“ у образовни систем у Србији сматрамо штетним кораком уназад у односу на изборено јавно финансирано образовање какво је постојало у СФРЈ. Основни циљ „болоње“ јесте подређивање образовног процеса законима тржишта. Будући да је тржиште променљиво, таква пракса нити гарантује сигурност радног места, нити квалитетно образовање. Будући да је образовање селективно, „болоња“ угрожава не само студенте већ и саму науку.
Имплементацију „болоње“ у образовни систем у Србији сматрамо штетним кораком уназад у односу на изборено јавно финансирано образовање какво је постојало у СФРЈ. Основни циљ „болоње“ јесте подређивање образовног процеса законима тржишта. Будући да је тржиште променљиво, таква пракса нити гарантује сигурност радног места, нити квалитетно образовање. Будући да је образовање селективно, „болоња“ угрожава не само студенте већ и саму науку.
Какво решење нуди Студентски фронт студентима у Србији?
Бескомпромисну борбу против даље комерцијализације и подређивања високог образовања тржишту применом неолибералне парадигме на образовни систем. Организована, свакодневна борба, чија је стратегија – директни удар на „болоњу“ на челу са студентима, а у савезу са радницима и радничком омладином, који би довео до успостављања система јавно финансираног – бесплатног образовања.
ИЗ 30-тог БРОЈА ГЛАСНИКА СКОЈ-а: О АНАРХО-ФАШИЗМУ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ
О анархо-фашизму на Филозофском факултету
Велики успех Студентског фронта (СФ) овог октобра – постајање препознатом и респектабилном студентском организацијом, у коју се има поверења, која се бори до краја, и изводи хиљаде студената на улице, са борбеним и класним паролама – има и своју „мрачну страну“, која је разобличила нека лица и стргла многе маске.
Наиме, на Филозофском факултету, услед великог притиска ситнобуржоаских елемената (којих има много на појединим факултетима, међу којима је и Филозофски) – запатио се анархизам, који је ових година довео до катастрофалних последица и показао своје право лице. Незнатна мањина међу студентима у протесту својски је наметала своје анархистичко-отпадничке анти-социјалне ставове. То се, прво, одразило тако што је збор студената Филозофског факултета одбио да учествује на протесту студената са свих факутета и Универзитета 7. октобра, под изговором да су они посебни и да имају посебне захтеве, да тај протест огранизују СКОНУС (Савез конфедерација Универзитета Србије, званична организација студената, споразумашка и опортунистичка) и Студентски фронт, и да је таква сарадња недопустива, да СФ воде комунисти који хоће да се наметну као вође, а они су против вођа, а пре свега – против свих организација. Они су самоорганизовани, посебни, и не желе да се петљају са глупом студентском масом која излази на улице када их позову СКОНУС и СФ. Студенти Филозофског су се, наравно, оглушили о ту одлуку „збора студената на Филозофском“ и прикључили се протесту 7. октобра. Цела ствар се разобличила и сви изговори су пали онда када су фашисти напали студенте у блокади и секретаре СФ у два наврата.
Овим „анархистима“ је то добро дошло - ако они не могу да се изборе са аргументацијом СФ, која и поред њихових клевета изводи масе на улице, док они седе у просторији од педесет људи и расправљају о „аполитичности“ протеста (и то уз помоћ СФ, која подржава блокаду и чији чланови активно у њој учествују) – има ко би могао, насиљем. Фашисти.
Такође, ови анархистички елементи, чије су клевете на рачун СФ и дезорганизација протеста под видом „самоорганизовања“, добро су дошли фашистима. У пометњи самоорганизовања фашисти су успели да уђу на „збор“, одрже говор у коме су се отворено представили, подржали „самоорганизовање“ и политику „против организација“, и добили аплауз!!! Од разбијача студентског јединства, анархо-отпадници су се срозали у помагаче фашиста. Касније, на „збору“ је одлучено да се протест, који организује Студентски фронт 15. октобра, неће подржати, већ покушати да се преузме!!! Међутим, анархо-фашистичка провокација није прошла. Тај циркус опет су прекинули студенти Филозофског који су у масовном броју подржали величанствени протест 15. октобра.
Циркус се наставља – не хтевши да осуде фашизам након ових догађаја, под изговорим да не желе да буду проглашени „левичарима“, анархо елементи оставили су отворена врата за фашисте, који су након свега покушали да одрже трибину о „Комунистичким злочинима у Србији“ у оквиру блокаде Филозофског факултета, под претњама да ће блокаду разбити ако се одржавање трибине не дозволи. Енергичном акцијом Студентског фронта и осталих студената антифашиста, фашисти опет нису прошли. Док пишемо ове редове, борба и даље траје - блокада је у току.
Баук кружи Универзитетом – баук Студентског фронта. Све силе и силице сјединиле су се у свету хајку против тог баука – Министарство и СКОНУС, фашисти и анархисти, поткупљени полицајци и злонамерна пискарала. Али СФ стално јача – сваким даном има све више подршке и поверења међу студентима, све више пријатеља и савезника.
Није прошао СКОНУС, нису прошли фашисти - ЗАКОН НЕЋЕ ПРОЋИ! Живео Студентски фронт!
Кочо Рацин
Пријавите се на:
Постови (Atom)